https://wmmm.hu/kiallitasmegnyito-belgradban/
Kiállításmegnyitó Belgrádban
2018.03.13 Hírek Wosinsky Mór Megyei Múzeum
2018. március 12-én Belgrádban a szerb Néprajzi Múzeumban megnyílt a Wosinsky Mór Megyei Múzeummal közös rendezésű “A koszovói szerb és a sárközi hímzés összehasonlítása” című kiállítás. A megnyitón a résztvevőket köszöntötte Tijana Čolak-Antić Popović és Ódor János Gábor. A tárlat Szekszárdon is látható lesz a WMMM Vármegyeházi kiállítótermében 2018. májusától.
=====================
Косовски и шаркоски вез – културне паралеле
Белешке са маргина једне изложбе и једног истраживања
Аутори изложбе: Иренс Филеки (музејски саветик Етографског музеја у Београду) и Марта Фукс (кустос музеја Вошински Мор из Сексарда)
Посета представника Мађарског фолклорног центра из Суботице, Удружења за фолклор жупаније Толна и Жупанијског музеја Вошински Мор из Сексарда Етнографском музеју у Београду у октобру 2015. створила је прилику да ова два музеја покрену истраживачко-изложбени пројекат „Косовски и шаркоски вез“.
У фокусу истраживања је текстилна радиност и културно наслеђе области Шаркоз у Мађарској и Косово на Косову и Метохији и вез као једна од њихових особености.
Кренуло се од сличности (боје, облици, распоред) косовског веза и веза из Шаркоза, и покушаја истраживања порекла тих везова не би ли се пронашле тачке подударања и могућег преузимања одређених културних елемената. Имајући у виду у међувремену настале промене, с временом је истраживање проширено и на историју тих везова.
Уочено је неколико паралела: стално обнављање косовског веза и веза из Шаркоза, њихова слична функција у оба друштва и опстанак до данас. Вредности косовског народног стваралаштва и народног стваралаштва из Шаркоза – у овом случају веза – биле су издигнуте из сопственог друштвеног система и уграђене у систем националне културе у одговарајућим идеолошким, културним, економским и друштвеним околностима. Током тог процеса вез из Шаркоза је по питању мотива, њихов распореда, боје и технике остао непромењен, док је косовски вез прошао кроз корените промене. Као саставни део градске културе оба веза су претрпела функционалне промене, што им је омогућило опстанак до данашњих дана.
У поређењу мађарске и српске народне уметности постоји значајна разлика. У Србији је у изградњи националног идентитета важну улогу имало народно стваралаштво и вез с Косова (које у јавном животу важи за колевку српства), док је вез из Шаркоза био само један у мноштву истакнутих етничких група (Калотасег, Маћо) с територије Мађарске. Косовски вез је и данас саставни део градске културе широм Србије, док је вез из Шаркоза углавном заступљен у оквиру локалне средине.
Даљи подстицај очувању косовског и шаркоског веза дат је 2012. године када је под називом “Народно стваралаштво Шаркоза” вез, ткање, везење, низање бисера и шивење народних ношњи стављено на националну листу Нематеријалне културне баштине Мађарске, а косовски вез уписан на листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије као засебни културни елемент који у себи обједињује традиционални косовски вез и варијанту веза практиковану у градовима између два светска рата.
